LoboTomski se vraća kući – 31.03. @21h

U Abrašu, u samom centru čudnog Grada, uz cestu, bila, u nekoj grdnoj guduri, lomljavinka-mljevilica. Tu su Abraševići kad su god bili gladni, mljeli misli te se hranili zvukom. Ali, za čudo božje – nije se mogao nijedan Abraš-čudak održati u toj lomljavinki! Omrkne zdrav i čitav, a osvane žigosan, sa crvenom masnicom oko vrata. To se čudo raščulo nadaleko i već se niko živi nije smio najmiti da bude lomljar. Ima nekoliko kako se Abraševići muče i petljaju sa samom mljevilicom, meljući pomalo i pokatkad noću.

I još nešto. U guduri bio kmetina, nekojak Tomski, jedan od ono malo Abraševića koji nisu zaturali vilama orahe na tavan, ni pojili vrbu, ni istezali gredu, ni sejali so. Taj je Tomski bio pametan čovjek, iako je nosio najduži perčin u svem kvartu.

Uvidješe to Abraši odtad šišali se nisu, nego su i oni i svi ostali po okolnim kvartovima nosili perčine: neki niz leđa, a neki podvijene pod kapu iza vrata.

Written by admin